Slackware Linux osnove

Alan Hiks

Kris Lumens

Dejvid Kantrel

Logan Džonson

Slackware Linux is a registered trademark of Patrick Volkerding and Slackware Linux, Inc.

Linux is a registered trademark of Linus Torvalds.

FreeBSD is a registered trademark of the FreeBSD Foundation.

America Online and AOL are registered trademarks of America Online, Inc. in the United States and/or other countries.

Apple, FireWire, Mac, Macintosh, Mac OS, Quicktime, and TrueType are trademarks of Apple Computer, Inc., registered in the United States and other countries.

IBM, AIX, EtherJet, Netfinity, OS/2, PowerPC, PS/2, S/390, and ThinkPad are trademarks of International Business Machines Corporation in the United States, other countries, or both.

IEEE, POSIX, and 802 are registered trademarks of Institute of Electrical and Electronics Engineers, Inc. in the United States.

Intel, Celeron, EtherExpress, i386, i486, Itanium, Pentium, and Xeon are trademarks or registered trademarks of Intel Corporation or its subsidiaries in the United States and other countries.

Microsoft, IntelliMouse, MS-DOS, Outlook, Windows, Windows Media and Windows NT are either registered trademarks or trademarks of Microsoft Corporation in the United States and/or other countries.

Netscape and the Netscape Navigator are registered trademarks of Netscape Communications Corporation in the U.S. and other countries.

Red Hat, RPM, are trademarks or registered trademarks of Red Hat, Inc. in the United States and other countries.

XFree86 is a trademark of The XFree86 Project, Inc.

Za mnoge oznake ili nazive, koje koriste proizvodjači i prodavci da bi njihove proizvode izdvojili, se tvrdi da su zaštićeni. Tamo gde se takve oznake ili imena budu pojavljivala u ovoj knjizi, a Slackware Linux, Inc. je bio obavešten da jesu, biće praćen sledećim simbolima: “™” ili “®”.

1-57176-338-4

[ Split HTML / Single HTML ]

Table of Contents

Predgovor

1 Uvod u Slackware Linux

1.1 Šta je Linux?

1.1.1 Reč o GNU-u

1.2 Šta je Slackware?

1.3 Otvoreni Kod i Slobodni Softver

2 Pomoć

2.1 Sistem pomoći

2.1.1 man
2.1.2 Direktorijum /usr/doc
2.1.3 HOWTOs i mini-HOWTOs

2.2 Pomoć na Internetu

2.2.1 Oficijelni web sajt i help forumi
2.2.2 E-mail podrška
2.2.3 Neoficijelni web sajtovi i forumi za pomoć

3 Instalacija

3.1 Nabavka Slackware-a

3.1.1 Oficijelni diskovi i kutije sa softverom
3.1.2 Preko Interneta

3.2 Zahtevi sistema

3.2.1 Serije softvera
3.2.2 Modovi instalacija
3.2.3 Boot disk
3.2.4 Root disk
3.2.5 Dupunski disk
3.2.6 Pravljenje diskova

3.3 Particionisanje

3.4 Program setup

3.4.1 HELP
3.4.2 KEYMAP
3.4.3 ADDSWAP
3.4.4 TARGET
3.4.5 SOURCE
3.4.6 SELECT
3.4.7 INSTALL
3.4.8 CONFIGURE

4 Konfiguracija sistema

4.1 Opšti pregled sistema

4.1.1 Pregled sistema fajlova
4.1.2 Traženje datoteka
4.1.3 Direktorijum /etc/rc.d

4.2 Izbor kernela

4.2.1 Direktorijum /kernels na Slackware CD-ROM-u
4.2.2 Kompajliranje kernela iz izvornog koda
4.2.3 Upotreba kernel modula

5 Konfiguracija mreže

5.1 Uvod: netconfig je vaš prijatelj

5.2 Podešavanje mrežnog hardvera

5.2.1 Učitavanje mrežnih modula
5.2.2 LAN (10/100/1000Base-T i Base-2) kartice
5.2.3 Modemi
5.2.4 PCMCIA

5.3 TCP/IP podešavanje

5.3.1 DHCP
5.3.2 Statička IP
5.3.3 /etc/rc.d/rc.inet1.conf
5.3.4 /etc/resolv.conf
5.3.5 /etc/hosts

5.4 PPP

5.4.1 pppsetup
5.4.2 /etc/ppp

5.5 Bežično

5.5.1 Hardverska podrška
5.5.2 Podešavanje bežičnih postavki
5.5.3 Podešavanje mreže

5.6 Mrežni sistemi fajlova

5.6.1 SMB/Samba/CIFS
5.6.2 Mrežni sistem fajlova (NFS)

6 Konfiguracija X sistema

6.1 xorgconfig
6.2 xorgsetup
6.3 xinitrc
6.4 xwmconfig
6.5 xdm

7 Pokretanje sistema (booting)

7.1 LILO

7.2 LOADLIN

7.3 Dualno startovanje

7.3.1 Windows
7.3.2 Linux

8 Školjka (shell)

8.1 Korisnici

8.1.1 Prijavljivanje/logovanje
8.1.2 Root: superkorisnik

8.2 Komandna linija

8.2.1 Izvršavanje programa
8.2.2 Zamene slova
8.2.3 Redirekcija ulaza/izlaza i cevovodi

8.3 Bourne Again Shell (bash)

8.3.1 Varijable okruženja
8.3.2 Tab popunjavanje

8.4 Virtuelni terminali

8.4.1 Screen

9 Struktura sistema fajlova

9.1 Fajlovi kao nečije vlasništvo

9.2 Dozvole

9.3 Veze (linkovi)

9.4 Montiranje uređaja

9.4.1 fstab
9.4.2 mount i umount

9.5 NFS montiranja

10 Upravljanje fajlovima i direktorijumima

10.1 Navigacija: ls, cd i pwd

10.1.1 ls
10.1.2 cd
10.1.3 pwd

10.2 Prikazivači: more, less, i most

10.2.1 more
10.2.2 less
10.2.3 most

10.3 cat i echo

10.3.1 cat
10.3.2 Komanda echo

10.4 Kreiranje: touch i mkdir

10.4.1 touch
10.4.2 mkdir

10.5 Kopiranje i premeštanje

10.5.1 cp
10.5.2 mv

10.6 Brisanje: rm i rmdir

10.6.1 rm
10.6.2 rmdir

10.7 Povezivanje fajlova sa ln

11 Kontrola procesa

11.1 Pozadinski procesi
11.2 Procesi u prvom planu
11.3 ps
11.4 kill
11.5 top

12 Osnovna administracija sistema

12.1 Korisnici i grupe

12.1.1 Slackware skripte
12.1.2 Promena lozinki
12.1.3 Promena korisničkih informacija

12.2 Korisnici i grupe, teži način

12.3 Propisno gašenje računara

13 Osnovne mrežne komande

13.1 ping

13.2 traceroute

13.3 DNS alati

13.3.1 host
13.3.2 nslookup
13.3.3 dig

13.4 finger

13.5 telnet

13.5.1 Druge koristi od telneta

13.6 Secure Shell

13.7 e-pošta

13.7.1 pine
13.7.2 elm
13.7.3 mutt
13.7.4 nail

13.8 Brauzeri (pregledači Interneta)

13.8.1 lynx
13.8.2 links
13.8.3 wget

13.9 FTP klijenti

13.9.1 ftp
13.9.2 ncftp

13.10 Pričanje sa drugim ljudima

13.10.1 wall
13.10.2 talk
13.10.3 ytalk

14 Sigurnost

14.1 Isključivanje servisa

14.1.1 Servisi pokrenuti iz inetd
14.1.2 Servisi pokrenuti iz init skripti

14.2 Kontrola pristupa

14.2.1 iptables
14.2.2 tcp omotači

14.3 Ostajanje u toku

14.3.1 slackware-security mejling lista
14.3.2 /patches direktorijum

15 Arhivski fajlovi

15.1 gzip
15.2 bzip2
15.3 tar
15.4 zip

16 Vi

16.1 Pokretanje programa vi

16.2 Modovi

16.2.1 Komandni mod
16.2.2 Insert mod

16.3 Otvaranje fajlova

16.4 Snimanje fajlova

16.5 Gašenje programa vi

16.6 vi postavke

16.7 vi tasteri

17 Emacs

17.1 Pokretanje Emacsa

17.1.1 Komandni tasteri

17.2 Baferi

17.3 Modovi

17.3.1 Otvaranje fajlova

17.4 Osnove uređivanja

17.5 Snimanje fajlova

17.5.1 Gašenje Emacs-a

18 Slackware menadžer paketa

18.1 Format paketa

18.2 Programi za rad sa paketima

18.2.1 pkgtool
18.2.2 installpkg
18.2.3 removepkg
18.2.4 upgradepkg
18.2.5 rpm2tgz/rpm2targz

18.3 Pravljenje slackware paketa

18.3.1 explodepkg
18.3.2 makepkg
18.3.3 SlackBuild skripte

18.4 Postavljanje etiketa (tag) i fajlova sa etiketama (tagfile)

19 ZipSlack

19.1 Šta je ZipSlack?

19.1.1 Prednosti
19.1.2 Nedostaci

19.2 Nabavljanje ZipSlack-a

19.2.1 Instalacija

19.3 Pokretanje ZipSlack-a

Glossary

A. GNU opšta javna licenca

A.1. Predgovor
A.2. TERMINI I USLOVI
A.3. Kako da primenite ove termine na vaše nove programe

List of Tables
2-1. Odeljci man starna
3-1. Slackware Linux, Inc. informacije za kontakt
3-2. Zahtevi sistema
3-3. Serija softvera
9-1. Oktalne vrednosti dozvola
13-1. ftp komande
16-1. Kretanje
16-2. Uređivanje
16-3. Pretraga
16-4. Snimanje i izlaženje
17-1. Osnovne Emacs komande za uređivanje
18-1. installpkg opcije
18-2. removepkg opcije
18-3. Tagfile status opcije

List of Figures
4-1. Meni za konfigurisanje kernela
6-1. xorgconfig konfiguracija miša
6-2. xorgconfig horizontalna sinhronizacija
6-3. xorgconfig vertikalna sinhronizacija
6-4. xorgconfig video kartica
6-5. Desktop konfiguracija pomoću xorgconfig
7-1. liloconfig
7-2. liloconfig expert meni
11-1. Osnovni izlaz ps komande
13-1. Telnetovanje Web servera
13-2. Glavni meni Pine-a
13-3. Glavni ekran Elm-a
13-4. Glavni ekran Mutt-a
13-5. Podrazumevana početna strana Lynx brauzera
13-6. Links, sa otvorenim fajl menijem
13-7. Dva korisnika u talk sesiji
13-8. Dva korisnika u ytalk sesiji
16-1. Vi sesija
18-1. Glavni meni programa pkgtool
18-2. Mod za izlistavanje programa pkgtool

List of Examples
8-1. Listanje varijabli okruženja sa set

Predgovor

Ciljna publika

Slackware Linux operativni sistem je moćna platforma za računare bazirane na Intelovim procesorima. Dizajniran je da bude stabilan, siguran i funkcionalan i kao server i kao radna stanica.

Ova knjiga je napisana za početnike na Slackware Linux operativnom sistemu. To ne znači da je napisana da pokrije svaki pojedinačni deo ove distribucije, već prvenstveno da pokaže mogućnosti i da vam pruži osnovna znanja za rad na ovom sistemu.

Kako budete napredovali sa Slackware Linux-om, nadamo se da će vam ova knjiga postati pomoćno sredstvo. Takođe se nadamo da ćete je proslediti svojim prijateljima kada vas pitaju za cool Slackware Linux operativni sistem koji koristite.

Možda ova knjiga nije previše ozbiljna, prvenstveno smo se trudili da je napišemo da bude što zanimljivija. Naravno, takođe se nadamo da ćete moći da učite iz nje i naći je kao korisnu.

A sada, počinje šou!.

Izmene u odnosu na prvu ediciju

Ova druga edicija je kulminirala iz godina napornog rada posvećenih članova 'Slackware Documentation Project'-a. Glavne promene u novoj ediciji su:

Chapter 3, Instalacija je modifikovana sa novim snimcima ekrana instalera, i promenama u 'disk-sets' i CD instalaciji.
Chapter 4, Konfiguracija sistema je obnovljena sa novim informacijama o Linux 2.6.x kernelima.
Chapter 5, Konfiguracija mreže je povećana sa dubljim objašnjenjima Sambe, NFS-a i DHCP-a. A sekcija o bežičnim mrezama je takođe dodata. Ovo poglavlje ima glavne izmene oko Slackware podešavanja mreže.
Chapter 6, X Window Sistem je bitno promenjen za sisteme bazirane na Xorg-u. Ovo poglavlje sada takođe pokriva xdm grafički upravljač logovanjem.
Chapter 13, Osnovne komande za mrežu su poboljsane sa informacijama o dodatnim mrežnim komunikacijama.
Chapter 14, Bezbednost je novo poglavlje u ovoj ediciji. Objašnjava kako da održite Slackware Linux sistem bezbednim.
Chapter 17, Emacs je novo poglavlje u ovoj ediciji. Opisuje kako da koristite Emacs, moćni editor za Unix.
Chapter 18, Upravljanje paketima je obnovljeno sa informacijama o SlackBuild skriptama.
Postoji još mnogo drugih promena, ali ovo su najvažnije, da pokažu promene u Slackware-u od kako se razvio.

Organizacija knjige

Chapter 1, Uvod: Daje uvod u Linux, Slackware, Otvoreni Kod i okretanje ka slobodnom softveru.
Chapter 2, Pomoć: Opisuje resurse pomoći na Slackware Linux sistemu i Internetu.
Chapter 3, Instalacija: Opisuje instalacioni proces korak po korak sa slikama ekrana da vam omogući što bolje razumevanje.
Chapter 4, Konfiguracija sistema: Opisuje važne konfiguracione fajlove i pokriva rekompajliranje kernela.
Chapter 5, Konfigurisanje mreže: Opisuje kako da povežete Slackware Linux mašinu na mrežu. Pokriva TCP/IP, PPP/dial-up, bežične mreže i još.
Chapter 6, X Window Sistem: Opisuje kako da se pokrene i koristi grafički X Window Sistem na Slackware-u.
Chapter 7, Butovanje: Opisuje koje procese računar pokreće na Slackware Linux-u. Takođe pokriva i dualno startovanje sa Microsoft Windows operativnim sistemom.
Chapter 8, Školjka: Opisuje moćnu komandnu liniju za Linux.
Chapter 9, Struktura sistema fajlova: Opisuje strukturu sistema fajlova, uključujući vlasništvo nad fajlovima, dozvole i linkovanje.
Chapter 10, Rukovanje fajlovima i direktorijumima: Opisuje komande za manipulisanje fajlovima i direktorijumima iz komandne linije.
Chapter 11, Kontrola procesa: Opisuje moćne Linux komande za rukovanje procesima za kontrolu pokrenutih aplikacija.
Chapter 12, Osnovna sistem administracija: Opisuje osnovne sistem administrativne poslove, kao što su dodavanje i uklanjanje korisnika, pravilno gašenje računara, i još.
Chapter 13, Osnovne mrežne komande: Opisuje kolekciju mrežnih klijenata koji dolaze sa Slackware-om.
Chapter 14, Bezbednost: Opisuje nekoliko različitih alata koji vam pomažu da održite vaš Slackware sistem bezbednim, uključujući iptables i tcpwrappers.
Chapter 15, Arhiviranje fajlova: Opisuje različite načine kompresije i arhiviranja podataka u Linux-u.
Chapter 16, vi: Opisuje moćni vi uređivač teksta.
Chapter 17, Emacs: Opisuje moćni Emacs uređivač teksta.
Chapter 18, Slackware-ovo manipulisanje paketima: Opisuje manipulisanje paketima i procese koji se koriste za kreiranje posebnih paketa i tag fajlova.
Chapter 19, ZipSlack: Opisuje ZipSlack verziju Linux-a koja se koristi na Windowsu bez prethodne instalacije.
Appendix A, GNU opšta javna licenca: Opisuje licencu i uslove pod kojima Slackware Linux i ova knjiga mogu biti kopirani i distribuirani.

Konvencije korišćene u knjizi

Da bi smo vam omogućili skladan i lak tekst za čitanje, koristili smo neke konvencije u ovoj knjizi.

Pisano-grafičke konvencije

Nakošeno: Nakošeni font je korišćen za komande, tekst koji treba naglasiti i za tehničke termine koji se po prvi put pominju u tekstu.
Široko: Široki font je korišćen za poruke o greškama, komande, varijable, imena portova, imena hostova, korisnička imena, imena grupa, imena uređaja i delove koda.
Podebljano: Podebljani font je korišćen za korisničke unose u primerima.

Korisnički unosi

Slova prikazana podebljano da se razlikuju od ostalog tesksta. Kombinacije tastera koji treba da budu istovremeno pritisnuti prikazane su ovako `+' između znakova kao sto su:

Ctrl+Alt+Del

Smisao je da korisnik treba sa pritisne Ctrl, Alt i Del u isto vreme.

Znakovi koji treba da budu kucani u nizu će biti razdvojeni zapetama, na primer:

Ctrl+X, Ctrl+S

Smisao je da korisnik pritisne Ctrl i X tastere istovremeno, a potom da pritisne Ctrl i S tastere istovremeno.

Primeri

Primeri koji počinju sa E:\> pokazuju MS-DOS® komandu. Osim ukoliko je drugačije naznačeno, ove komande mogu biti izvršene u prozoru “komandnog prompta” u modernom Microsoft® Windows® okruženju.

D:\> rawrite a: bare.i

Primeri koji počinju sa # pokazuju komandu koja mora biti izvršena kao super korisnik u Slackware-u. Možete se ulogovati kao root da biste izvršili komandu, ili kao vaš obican nalog koristeci su(1) da biste dobili superkorisnička odobrenja.

# dd if=bare.i of=/dev/fd0

Primeri koji počinju sa % pokazuju komandu koju treba izvršiti kao običan korisnik. Osim ukoliko je drugačije naznaceno, C-shell sintaksa je korišćena za postavljanje varijabla okruženja i ostalih komandi školjke.

% top

Potvrda

Ovaj projekat je potvrda meseci rada mnogih pojedinačnih korisnika. Ne bi bilo moguće da predstavim ovaj rad u vakuumu. Mnogo ljudi zaslužuje našu zahvalnost za svoje nesebične postupke: Kit Keler za svoj rad na bežičnim mrežama, Džust Kremers za svoj važan rad na Emacs sekciji, Sajmon Vilijams za svoje poglavlje o bezbednosti, Jurgen Filiperts za osnovne komande mreže, Cibao Cu Ali G Colibri za inspiraciju. Nebrojani drugi su poslali sugestije i ispravke. Jedna nekompletna lista sadrži: Džejkob Anhoej, Džon Jast, Seli Velč, Morgan Landri, i Čarli Lou. Takođe bih želeo da se zahvalim Kitu Keleru za hostovanje mejling liste za ovaj projekat, takođe i Karlu Inglisu za početni web hosting. Poslednji, ali ne i najmanje važani, želeo bih da se zahvalim Patriku Dž. Volkerdingu za Slackware Linux, i Dejvidu Kantrelu, Loganu Džonsonu i Krisu Lumensu za Slackware Linux Osnove Prva Edicija. Bez njihove inicijalne pomoći, ništa od ovoga se ne bi desilo. Mnogi koji su doprineli u manjoj ili većoj meri ovom projektu, nisu na listi. Nadam se da će mi oprostiti zbog slabijeg sećanja..

Alan Hiks, maj 2005

Chapter 1 Uvod u Slackware Linux

1.1 Šta je Linux?

Linus Torvalds je započeo Linux, kernel operativnog sistema, kao lični projekat 1991. godine. Počeo je s projektom zato što je hteo da koristi Unix baziran oprerativni sistem bez da troši veliku sumu novca. Takođe je hteo da nauči sve što je moguće o procesoru 386. Linux je izdat javnosti besplatno tako da je svako mogao da ga proučava i pravi poboljšanja pod Opštom Javnom Licencom. (Pogledajte Section 1.3 i Appendix A za objašnjenje licence.) Danas, Linux je izrastao u glavnog igrača na tržištu operativnih sistema. Portovan (prebačen) je na razne sistemske arhitekture, uključujući HP/Compaq-ove Alpha, Sunove SPARC i UltraSPARC mašine i Motoroline PowerPC čipove (uključujući i Apple Macintosh i IBM RS/6000 računare.) Stotine, ako ne hiljade, programera preko celog sveta razvijaju Linux. On izvršava programe kao što je Sendmail, Apache i BIND, koji su veoma popularan softver koji se koristi na Internet serverima. Važno je zapamtiti da se izraz “Linux” stvarno odnosi na kernel - srce operativnog sistema. Ovo srce je odgovorno za kontrolu vašeg procesora u sistemu, memorije, hard diskova i ostalog hardvera. To je zaista sve što Linux radi: on kontroliše operacije vašeg računara i stara se da se svi programi ponašaju kako treba. Razne kompanije i pojedinci spajaju kernel i razne programe zajedno da bi napravili operativni sistem. Ovaj skup mi zovemo Linux distribucija.

1.1.1 Reč o GNU-u

Projekat Linux kernela je započeo kao usamljen trud Linusa Torvalds a 1991. godine, ali Isak Njutn je jednom rekao “Ako sam video dalje, to je samo zato što sam stajao na ramenima džinova.” Kada je Linus Torvalds započeo kernel, Fondacija slobodnog softvera je uspostavila ideju saradničkog softvera. Oni su svom trudu dali ime GNU, kao rekurzivni akronim koji jednostavno znači “GNU Nije Unix”. GNU softver se izvršavao nad Linux kernelom od prvog dana. Njihov kompajler “gcc” se koristio za kompajliranje kernela. Danas su mnoge GNU alatke počev od “gcc”-a do “gnutar”-a i dalje osnova svake velike Linux distribucije. Iz ovog razloga, mnogi od zastupnika Fondacije Slobodnog Softvera izjavljuju da bi njihov rad trebao da dobije priznanje isto kao i Linux kernel. Oni snažno sugeriraju da bi sve Linux distribicije trebale sebe da predstavljaju kao GNU/Linux distribucije.

Ovo je tema mnogih rasprava, koji nadmašuje samo drevni emacs protiv vi-a sveti rat. Namena ove knjige nije da potpomaže ovu uzavrelu temu, već pre da razjasni terminologiju početnicima. Kada neko pročita GNU/Linux, to onda znači Linux distribucija. A kad pročita Linux, onda se to može odnositi ili na kernel ili na distribuciju. To može biti zbunjujuće. Tipično se termin GNU/Linux ne koristi zato što se teško izgovara.

1.2 Šta je Slackware?

Slackware, započet od strane Patrika Volkderinga kasne 1992. godine i inicijalno predat svetu 17. jula 1993., je bio prva Linux distribucija koja je dostigla raširenu upotrebu. Volkdering je prvi put naučio Linux kada mu je bio zatrebao jeftin LISP interpretator za projekat. Jedna od retkih distribucija u to vreme je bio SLS Linux kojeg je izdavao Soft Landing Systems. Volkerding je koristio SLS Linux, ispravljajući greške kad god bi naišao na njih. Na kraju, odlučio je da skupi sve ove ispravke u svoju sopstvenu distribuciju koju će moći koristiti on i njegovi prijatelji. Ova privatna distribucija je ubrzo dobila popularnost, pa je Volkerding odlučio da je nazove Slackware i da je napravi javno dostupnom. Tokom vremena, Patrik je dodavao nove stvari Slackware-u; jednostavni instalacioni program baziran na sistemu menija, kao i koncept upravljanja softverskim paketima koji je dozvoljavao korisnicima da lako dodavaju, brišu ili unapređuju softverske pakete na svojim sistemima.

Postoji mnogo razloga zašto je Slackware najstarija živa Linux distribucija. On ne pokušava da emulira Windows, on pokušava da bude što više nalik Unix-u što je to moguće. On ne želi da sakrije svoje procese sa fensi GUI-ima (grafički korisnički interfejs) po kojima možete da klikćete. Umesto toga, on prepušta kontrolu korisnicima, dozvoljavajući im da vide tačno šta se dešava. Njegov razvoj se ne ubrzava kako bi se dostigli određeni datumi - svaka verzija izlazi kada je spremna.

Slackware je za ljudi koji uživaju u učenju i poboljšavanju svojih sistema kako bi radili tačno ono što oni od njih žele. Slackware-ova stabilnost i jednostavnost su razlog što će ga ljudi nastaviti koristiti i u godinama koje dolaze. Slackware trenutno uživa reputaciju solidnog servera i radne stanice koja nije za šalu. Možete naći Slackware desktop računare kako izvšavaju skoro svaki upravljač prozorima ili desktop okruženje, ili nijedno od njih. Slackware serveri opslužuju kompanije, radeći u svakom kapacitetu u kom može da se koristi taj server. Slackware korisnici su među najzadovoljnijim Linux korisnicima. Naravno, šta bismo drugo mi i rekli. :^)

1.3 Otvoreni Kod i Slobodni Softver

Unutar Linux zajednice postoje dva velika ideološka pokreta koja su na delu. Pokret Slobodnog Softvera (do kojeg ćemo doći za momenat) ima za cilj da načini sav softver slobodnim od restrikcija nametnutih intelektualnim vlasništvom. Sledbenici ovog pokreta veruju da ove restrikcije stavljaju tehnološki napredak i rad protiv dobra društva. Pokret Otvorenog Koda ide ka većini istih ciljeva, ali uzima pragmatičniji pristup prema njima. Sledbenici ovog pokreta više vole da baziraju svoje argumente na ekonomskim i tehničkim prednostima koji dolaze kada se izvorni kod načini potpuno dostupnim, pre nego moralnim i etičkim principima koji pokreću Pokret Slobodnog Softvera.

S druge strane su grupe koje žele da održe čvršću kontrolu nad svojim sofverom.

Pokret Slobodnog Softvera vodi Fondacija Slobodnog Softvera, organizacija koja skuplja prilog za GNU projekat. Slobodni Softver je više ideologija. Često korišćen izraz je “sloboda kao sloboda govora, ne kao besplatno pivo”. U osnovi, slobodni softver je pokušaj da se garantuju određena prava i za korisnike i za programere. Ove slobode uključuju slobodu da se program izvršava iz bilo kojeg razloga, da se proučava i modifikuje izvorni kod, da se redistribuira kod programa i da se dele bilo koje modifikacije koje napravite. Kako bi se zagarantovale ove slobode stvorena je GNU Opšta Javna Licenca (General Public License, GPL). GPL, ukratko, omogućava da svako ko distribuira kompajlirani program koji je pod GPL licencom takođe mora da pruži izvorni kod, i da je slobodan da pravi modifikacije u programu sve dok su ove modifikacije isto dostupne u formi izvornog koda. Ovo garantuje da jednom kada je program “otvoren” za zajednicu, više nikada ne može biti “zatvoren” osim ako se slože svi autori svakog dela koda (čak i modifikacija) unutar njega. Većina Linux programa su licencirana pod GPL-om.

Važno je napomenuti da GPL ne govori ništa u vezi cene. Iako može zvučati čudno, ali vi možete naplatiti slobodan softver. Deo “sloboda” se odnosi na slobode koje imate sa izvornim kodom, ne u ceni koju plaćate za softver. (Međutim, jednom kada vam neko proda, ili pokloni, kompajlirani program pod GPL-om onda je obavezan i da vam pruži izvorni kod.)

Još jedna popularana licenca je BSD licenca. Za razliku od GPL-a, BSD licenca ne zahteva izdavanje izvornog koda programa. Softver izdat pod BSD licencom dozvoljava redistribuciju u izvornoj ili binarnoj formi samo ukoliko je nekoliko zahteva ispunjeno. Informacije o autoru ne mogu biti korišćene za bilo kakvu vrstu reklame za program. Takođe, oslobađa autora od odgovornosti za štete koje mogu nastati korišćenjem softvera. Mnogo softvera koji je uključen u Slackware Linux je licenciran BSD licencom.

Kao predvodnik mlađeg pokreta Otvorenog Koda, Open Source Initiative (Inicijativa Otvorenog Koda) je organizacija koja postoji samo da pruža podršku softveru otvorenog koda, to jest, softvera koji ima dostupan izvorni kod, kao i program koji je spreman za izvršavanje. Oni ne pružaju specifičnu licencu, već umesto toga podržavaju razne vrste dostupnih licenci.

Ideja iza OSI-ja je da se omogući više da više kompanija stanu iza otvorenog koda tako što će im se dozvoljavati da pišu svoje sopstvene licence otvorenog koda i da te licence budu sertifikovane od strane Inicijative Otvorenog Koda. Mnoge kompanije žele da izdaju izvorni kod, ali ne žele da koriste GPL. Pošto ne mogu radikalno da promene GPL, ponuđena im je prilika da pruže svoju sopstvenu licencu i da ona bude sertifikovana od strane ove organizacije.

Iako Fondacija Slobodnog Softvera i Inicijativa Otvorenog Koda rade da pomognu jedni drugima, ipak nisu ista stvar. Fondacija Slobodnog Softvera koristi posebnu licencu i stvara softver pod tom licencom. Inicijativa Otvorenog Koda traži podršku za sve licence otvorenog koda, uključujući i onu od Fondacije Slobodnog Softvera. Osnove zbog kojih svaka strana argumentuje slobodno otvaranje izvornog koda ponekad razdvajaju ova dva pokreta, ali činjenica da dve ideološki različite grupe rade ka istom cilju čini da odajemo poštovanje trudu obe strane.

Chapter 2 Pomoć

Često nam je potrebna pomoć za određenu komandu, za podešavanje programa, ili osposobljavanje neke hardverske komponente da radi. Možda jednostavno želite da bolje razumete komandu koju ste zadali, ili da vidite ostale opcije koje su moguće sa njom. Srećom, postoji više načina da se dođe do pomoći koja vam je potrebna. U toku instalacije Slackware imali ste opciju da li da instalirate pakete iz “F” serije u kojoj se naleze FAQ i HOWTO. Programi takođe dolaze sa pomoći za njihove opcije, za konfigurcione datoteke, a i samo korišćenje.

2.1 Sistem pomoći

2.1.1 `man`

Komanda man (skraćenica za “manual”) je tradicionalna forma za online dokumentaciju u Unix i Linux operativnim sistemima. “man strane” kao specifično foramtirane datoteke obuhvataju većinu komandi i distribuiraju se samim softverom. Izvršavanjem man neka_komanda dobiće se man strana za komandu koju ste naveli, u našem primeru to bi bilo za naš imaginarni program neka_komanda.

Kao što možete da pretpostavite, broj man starna kako vreme prolazi je sve veći i veći tako da snalaženje u svemu tome postaje ozbiljno kompikovano čak i za naprednije korisnike. Iz tog razloga, man starne su grupisane u numerisane odeljke. Ovakav princip se koristi odavno tako da će man starna za određenu komandu, program ili čak funkciju neke programske biblioteke biti dobijena uz pomoć broja odeljka.

Na primer:

Možda ćete videti referencu na man(1). Ovaj broj govori da je “man” dokumentovana u odeljku 1 (korisničke komande); možete da naglasite da želite odeljak 1 man strane za “man” korišćenjem komande man 1 man. Navođenjem broja odeljka je korisno kada postoje višestruke stavke istog imena.

Table 2-1. Odeljci man starna

Odeljak	Sadržaj
Odeljak 1	korističke komande (samo osvrt)
Odeljak 2	sistemski pozivi
Odeljak 3	pozivi ka C bibliotekama
Odeljak 4	uređaji (npr, `hd`, `sd`)
Odeljak 5	formati datoteka i protokoli (npr, wtmp, `/etc/passwd`, nfs)
Odeljak 6	igre (samo osvrt)
Odeljak 7	konvencije, makro paketi, itd. (npr, nroff, ascii)
Odeljak 8	administracija sistema (samo osvrt)

Pored man(1) komadne, postoje i komande whatis(1) i apropos(1) koje nam omogućavaju da lakše dođemo do informacija u man sisetemu.

Komanda whatis daje veoma sažet opis komande sistema, pomalo u stilu beleški.

Primer:

% whatis whatis
whatis (1)  - pretražuje whatis bazu podataka database za kompletnu reč

Komanda apropos se koristi za traženje man strana koje sadrže zadatu reč.

Primer:

% apropos wav
cdda2wav    (1)  - a sampling utility that dumps CD audio data into wav sound files
netwave_cs  (4)  - Xircom Creditcard Netwave device driver
oggdec      (1)  - simple decoder, Ogg Vorbis file to PCM audio file (WAV or RAW)
wavelan     (4)  - AT&T GIS WaveLAN ISA device driver
wavelan_cs  (4)  - AT&T GIS WaveLAN PCMCIA device driver
wvlan_cs    (4)  - Lucent WaveLAN/IEEE 802.11 device driver

Ako želite još inforamcija o tim komandama, pročitajte man strane za detaljniji opis. ;)

2.1.2 Direktorijum `/usr/doc`

Izovorni kod za većinu paketa koje smo izgradili dolazi sa nekom vrstom dokumentacije: README datoteke, instrukcije za korišćenje, datoteke koje se odnose na licencu, itd. Bilo koja vrsta dokumentacije koja dolazi sa izvornim kodom je instalirana u /usr/doc direktorijum. Svaki program (uglavnom) instalira svoju dokumentaciju u ovom poretku:

/usr/doc/$program-$version

Gde je $program ime programa o kome hoćemo nešto da pročitamo, a $version je (očigledno) odgovorajuća verzija softverskog paketa koje je instaliran na sistem.

Na primer, da biste pročitali dokumentaciju za komandu man(1) trebali biste da sa cd komandom odete na odgovarajuće mesto:

% cd /usr/doc/man-$version

Ako čitanjem ogovarajućih man strana ne dođete do potpunih informacija pretraživanje direktorijuma /usr/doc bi bio sledeći logični korak.

2.1.3 HOWTOs i mini-HOWTOs

U Open Source zajednici vladao je dobar duh koji je sagradio HOWTO/mini-HOWTO kolekciju. Te datoke su baš ono što im i ime govori - dokumenti i vodiči koji objašnjavaju kako da se nešto podesi. Ako ste instalirali HOWTO kolkciju, ona se nalazi u /usr/doc/Linux-HOWTOs a mini-HOWTOs je u /usr/doc/Linux-mini-HOWTOs direktorijumu.

Neki paketi dolaze sa FAQ listom (često postavljenja pitanja i odgovori), što je akronim za

Frequently

Asked

Questions

Ovi dokumenti su napisani u stilu “Pitanje i odgovor.” FAQ liste mogu da budu veoma korisne u situacijama kada želite da brzo “fiksirate” rešenje problema. Ako ste u toku instaliranje sisteme instalirali i FAQ liste naćićete ih u /usr/doc/Linux-FAQs direktorijumu.

Čitanje ovih datoteka je korisno u slučajevima kada nismo sigurni kada dođemo u ćorsokak. One pokrivaju neverovatanu oblast tema, ponekad iznenađujeće detaljno. Dobar materijal!

2.2 Pomoć na Internetu

Pored dokumentacije koja dolazi sa instalacijom Slackware Linux Oprerativnog sistema, postoji bezbroj online resursa koje možete da koristite.

2.2.1 Oficijelni web sajt i help forumi

Oficijelni Slackware web sajt

Oficijelni Slackware Linux web sajt ponekad nije ažuran, ali i pored toga sadrži ralevantne inforamacije vezane za poslednje izdanje Slackwere-a. Nekada je forum pomoćno egzistirao pre nego što na njega nisu navalile horde trolova, kontraša i pametnjakovića. Održavanje takvog foruma je zahtevalo puno rada, i Pat ga je ugasio. Ono što možete naći su stari arhivirani forumi koje možete da pretražujete na http://www.userlocal.com/phorum/.

Posle gašenja foruma na http://slackware.com, nekoliko drugih sajtova je ponudilo da hostuje forum podrške za Slackware. Posle mnogo razmišljanja, Pat je odlučio da www.linuxquestions.org bude oficijelni forum za Slackware Linux.

2.2.2 E-mail podrška

Svakom ko je nabavio oficijelni CD set sleduje besplatna podrška za instaliranje preko e-poruka developera. Imajte na umu da mi, programeri, (i velika većina korisnika) Slackware-a pripadamo “staroj školi ”. To znači da preferiramo da pomognemo svakom ko ima iskrene interese i ko hoće sam sebi da pomogne u procesu rešavanja problema. Uvek ćemo dati sve od sebe da pomognemo svakom ko nam je poslao e-poruku sa pitanjem vezanim za poršku. Ipak, molim vas da pogledate vašu dokumentaciju i web sajt (posebno FAQ liste ili možda neki od foruma izlistanih dole) pre nego što nam pošaljete email. Na taj način možda ćete doći brže do odgovora, a mi na manje e-poruka onda odgovaramo tako da smo onda više raspoloživi za one kome je pomoć neophodna.

Adresa e-pošte za tehničku podršku je: support@slackware.com. Druge adrese e-pošte i kontakti su izlistani na web sajtu.

2.2.2.1 Mejling liste Slackware Linux projekta

Imamo nekoliko mailing lista, u noralnoj i digest formi. Proverite instrukcije kako da se prijavite.

Da biste se prijavili na mejling listu, pošalji te e-poruku na:

majordomo@slackware.com

sa frazom “subscribe [ime liste]” u zaglavju e-poruke. Izbor liste je objašnjen dole (dole navedena imena koristite ko imena listi).

Arhiva mejling liste može da se nađe na Slackware web sajtu na adresi:

http://slackware.com/lists/archive/

slackware-announce: slackware-announce mejling lista se odnosi na proglase o novim verzijama, velikim ažuriranjima i drugim generalnim informacijama.
slackware-security: slackware-security mejling lista sadrži proglase koji se odnose na pitanja vezana za sigurnost. Informacije o bilo kojem exploitu ili o nekim drugi ranjivostma koja se direktno odnose na Slackware biće odmah poslate na ovu listu.

Ove liste su dostupnei u digest formatu. To znači da ćete dnevno dobijati jednu veliku poruku umesto nekoliko kratkih. Pošto slackware mejling lista ne dozvoljava da se šalju postovi, a isto tako ne zauzima veliki mrežni promet, za većinu korisnika je pogodnije da koriste digest listu. Još uvek je dostupna i možete je kristiti ako se prijavite na slackware-announce-digest ili slackware-security-digest.

2.2.3 Neoficijelni web sajtovi i forumi za pomoć

2.2.3.1 Web sajtovi

Google: Kung-Fu majstor mašina za pretraživanje. Kada ste apsoluno sigurni da možete naći krucijalne informacije vezane za subjekt koji tražite: Ne tražite zamenu.
Google:Linux: Linux-svojstveno pretraživanje
Google:BSD: BSD-svojstveno pretraživanje. Slackware kao jedan Unix-oliki operativni sistem je dosta generičan tako da se ponekad dešava da ne nađemo 100% relevantne informacije koje se odnose na njega. Mnogo puta BSD pretraživanje daje više tehničkih informacija nego odgovarajuće PR-related Linux pretraživanje.
Google:Groups: Pretražujte postove ponekad stare i deceniju da nađete vaš biser mudrosti.
http://userlocal.com: Virtualna riznica znanja, dobri saveti, prva iskustva i interesantni članci. Često ćete biti baš u centru zbivanja vezanih za razvoj Slackware-a.

2.2.3.2 Resursi bazirani na web-u

linuxquestions.org: Oficijelno odobreni web forumi za korisnike Slackware-a.
LinuxISO.org Slackware Forum: “Mesto za preuzimanje i dobijanje pomoći za Linux.”
alt.os.linux.slackware FAQ: Drugi FAQ.

2.2.3.3 Usenet grupe (NNTP)

Usenet je odavno bio mesto za skupljane geekova i međusobnu pomoć. Postoji nekoliko news grupa koje su namenjene za Slackware Linux, a vremenom bivaju sve više ispunjene sa ljudima velikog znanja.

alt.os.linux.slackware

alt.os.linux.slackware, poznatija kao aols (nemoj te je zameniti sa AOL®!) je najaktivnije mesto u kome se mogu naći tehnička pomoć za Slackware probleme. Kao svaka Usenet news grupa, nekoliko nesrećnih učesnika (“trollovi”) može da pokvari atmosferu svojom konstantnom potrebom da se dokazuju. Naučiti ljude da ignorišu i identifikuju te trollove je ključ da resursi budu sve veći.

Chapter 3 Instalacija

Pre nego što počnete sa korišćenjem Slackware Linux-a, potrebno je da ga nabavite i instalirate. Nabavka Linux-a je jednostavna, bilo da kupujete diskove ili ga preuzimate sa Interneta. Instalacija je isto tako laka ukoliko imate neko osnovno znanje o računarima i ako ste voljni da naučite još neke stvari. Instalacioni proces je više manje u formi korak po korak. Zbog toga ćete sam proces brzo i efikasno izvoditi. Sam Slackware se može pohvaliti kao distro koga karakteriše vremenski najkraći instalacioni proces (izuzimaju se nepotpune distribucije).

3.1 Nabavka Slackware-a

3.1.1 Oficijelni diskovi i kutije sa softverom

Oficijelni Slackware Linux CD set se može nabaviti kod Slackware Linux, Inc. Set se sastoji od 4 diska. Na prvom disku se nalazi softver koji je potreban za osnovu instalaciju servera i X windows sistema. Drugi disk je “live” cd; što znači da je to butabilni cd koji Slackware instalira u RAM memoriju i takav sistem prestavlja privremenu instalaciju koja se koristi uglavnom za razna isprobavanja i oporavak mašine. Ovaj cd sadrži KDE i GNOME desktop okruženja. Tu se još nalazi nekoliko ne toliko vitalnih paketa u “extra” folderu. Treći i četvrti disk sadrže celokupan izvorni kod Slackware-a, zajedno sa ovom knjigom.

Pojedinci su možda nabavili kutiju sa 4 diska i kopijom ove knjige, kao i sa mnogo razne Slackware opreme da bi pokazali svoju geek prirodu. Moguća ja preplata sa sniženjem na CD-ove.

Priroritetan metod za kupovanje Slackware robe je online ili u Slackware prodavnicama.

http://store.slackware.com

Takođe možete i preko e-poruke da naručite robu.

Table 3-1. Slackware Linux, Inc. informacije za kontakt

Metoda	Kontakt detalji
Telefone	1-(925) 674-0783
Web sajt	http://store.slackware.com
E-pošta	orders@slackware.com
Adresa	1164 Claremont Drive, Brentwood, CA 94513

3.1.2 Preko Interneta

Slackware Linux se isto tako može nabaviti preko Interneta. Možete da pošaljete e-poruku sa pitanjima našoj podršci, ali veći pripritet imaju oni koji su nabavili oficijelni CD set. To govorim pošto dobijamo gomilu e-poruka, a vreme nam je ograničeno. Pre nego što pošaljete e-poruku našoj podršci imajte u vidu da pročitate Chapter 2

Oficijelni sajt Slackware Linux Project-a se nalazi na:

http://www.slackware.com/

Primarna FTP lokacija Slackware Linux-a je:

ftp://ftp.slackware.com/pub/slackware/

Imajte na umu da naš ftp sajt, pošto je otvoren za generalnu upotrebu, nema neograničen protok. Razmotire mogućnost korišćenja najbližeg mirora za preuzimanje Slackware-a. Nepotpuna lista mirirora se može naći na našem sajtu: http://www.slackware.com/getslack.

3.2 Zahtevi sistema

Jedna laka Slackware instalacija zahteva, kao minimum, sledeće:

Table 3-2. Zahtevi sistema

Zahtevi u	hardveru
Procesor	586
RAM	32 MB
Prostor na disku	1GB
Uređaj za medije	4x CD-ROM

Ako imate butabilni CD, verovatno vam nije potreban flopi uređaj. Naravno, ako iz nekog razloga nemate CD-ROM uređaj, potreban vam je flopi uređaj da biste mogli da obavite instalaciju preko mreže. Mrežna kartica je potrebna za NFS instalaciju. Za više informacija pogledajte odeljak koji se zove NFS.

Zahtevi koji se tiču izbora prostora na disku su ponekad u uvijenoj formi. Preporuka za veličinu od 1 GB je obično u redu ako se misli na normalnu instalaciju, ali ako želite punu istalaciju, potrebno vam je oko dva gigabajta sa vašeg diska plus dodatni prostor za lične datoteke. Većina korisnika ne obavlja punu instalaciju. Zapravo mnogi pokreću Slackware na manje od 100MB prostora.

Slackware se može instalirati i na sistemima sa manje RAM-a, manjih hard diskova, i slabijih procesora, ali to zahteva više podmazivanja. Ako vas to interesuje, pogledajte LOWMEM.TXT datoteku na disku distribucije.

3.2.1 Serije softvera

Zbog pojednostavljivanja stvari, Slackware je istorijski podeljen na serije softvera. Nekada su se zvale “disk sets” pošto su se distrubuirale preko disketa. Sada se serije softvera koriste prevashodno za kategorizaciju pakata koji dolaze sa Slackware-om. Danas se instalacija sa disketa ne koristi.

Ovo što sledi je kratak opis svake od serija softvera.

Table 3-3. Serija softvera

Serija	Sadržaj
A	Osnovni sistem. Sadrži onoliko softvera koliko je zaista potrebno za rad, zajedeno sa uređivačima teksta i osnovnim komunikacionim programima.
AP	Razne aplikacije koje ne zahtevaju X Window System.
D	Alati za razvoj programa. Kompajleri, dibageri, interpreteri, i man strane za sve njih.
E	GNU Emacs.
F	FAQs, HOWTOs, i druga raznovrsna dokumentacija.
GNOME	GNOME desktop okruženje.
K	Izvorni kod Linux kernel-a.
KDE	K Desktop okruženje. X okruženje koje deli puno stvari što se tiče izgleda i korišćenja sa MacOS i Windows sistemima. Qt biblioteke, koje su potrebne za KDE su isto u ovoj seriji.
KDEI	Internacionalni paketi za KDE desktop.
L	Biblioteke. Dinamički linkovane biblioteke potrebne mnogim ostalim programima.
N	Mrežni programi. Demoni, mail programi, telnet, news čitači, itd.
T	teTeX sistem za formatiranje dokumenata.
TCL	Tool Command Language. Tk, TclX, i TkDesk.
X	Osnovni X Window sistem.
XAP	X aplikacije koje nisu sastavni deo glavnih desktop okruženja (na primer, Ghostscript i Netscape).
Y	BSD konzolne igre

3.2.2 Modovi instalacija

3.2.2.1 Flopi

Nekada je bilo moguće da se Slackware Linux instalira sa flopi diskova, ali povećavanjem veličine softverskih paketa polako se forsiralo napuštanje takve prakse. Za verzije koje su posle verzije 7.1 delimična instalacija upotrebom disketa je moguća. A i N serija se može skoro potpuno instalirati, i na taj način se obezbeđuje osnovni sisetem sa koga može da se instalira ostatak distribucije. Ako već razmatrate instalaciju sa disketama (uglavnom se misli na stari hardver), obično se preporučije pronalaženje nekog drugog načina, ili upotreba nekog starog izdanja. Slackware 4.0 je još uvek dosta popularan zbog tog razloga, kao i 7.0.

Molim vas da zapamtite da je disketa još potrebna za instalaciju sa CD ROM-a kada ne možete da butujete sa njega, ili kada se koristi NFS instalacija.

3.2.2.2 CD-ROM

Ako imate butabilni CD, koji je u sklopu oficijalnog seta diskova koje je objavio Slackware Linux, Inc. (pogledajte odeljak Nabavka Slackware-a), instalacija bazirana na CD-ima je za vas nejjednostavnija. Ako to nije slučaj, potrebno je da se butujete sa disketa. Takođe, ako imate specifični hardver kod koga se javljaju problemi u korišćenju kernela sa butabilnog CD-a, potrebno je da koristite specifične diskete.

Od 8.1 verzije Slackware-a , koristi se novi metod za kreiranje butabilnih CD-ova, što takođe ne radi dobro na izvesnim problematičnim BIOS čipovima. Ako je to tako, predlažemo da se vrši butovanje sa flopi diskova.

Section 3.2.3 i Section 3.2.5 vam daje informacije o izboru i kreiranju disketa sa kojih se vrši butovanje. Nadamo se da vam to neće biti neophodno.

3.2.2.3 NFS

NFS (Network File System) je način da fajl sistem bude prisutan na udaljenoj mašini. NFS instalacija vam omogućava da instalirate Slackware sa nekog drugog računara na vašoj mreži. Mašina sa koje nameravate da instalirate mora da bude konfigurisana za eksportovanje stabla Slackware distribucije na mašinu na koju se instalira. Ovo naravno podrazumeva neka znanja o NFS-u, što je objašnjeno u Section 5.6.

Moguće je da se NFS instalcija izvrši preko PLIP (parallel port), SLIP, i PPP (ne mora da bude uvek modemska konekcija) metoda. Ipak vam preporučujemo da koristite mrežnu karticu ako je imate. Pored toga, instalacija operativnog sistema preko porta koji koristi štampač je veoma spor proces.

3.2.3 Boot disk

Boot disk je flopi čijim butovanjem započinje instalacija. On sadrži kompresovanu sliku (image) kernela koji se koristi za kontrolu hardvera u toku instalacije. Stoga je veoma bitan (jedino ako butovanje ne vršite sa CD, što je objašnjeno u poglavlju CD-ROM). Boot diskovi su locirani u bootdisks/ direktorijumu u stablu distribucije.

Postoji mnogo Slackware boot diskova koje možete da koristite (oko 16). Kompletna lista boot diskova, sa opisom svakog, se nalazi na stablu Slackware distribucije, tačnije u datoteci bootdisks/README.TXT. Ipak, većina ljudi koriste bare.i (za IDE uređaje) ili scsi.s (za SCSI uređaje) boot disk slike.

Za instrukcije kako se prave diskovi iz slika pogledajte Section 3.2.6.

Posle butovanja, bućete upitani da umetnete root disk. Ako želite malo da se poigrate preporučujemo vam da umetenete boot disk.

3.2.4 Root disk

Root diskovi sadrže setup program i fajl sistem koji se koristi u toku instalacije. Oni su isto tako neophodni. Slike root diskova su locirane u direktorijumu rootdisks stabla distribucije. Potrebno je da napravite dva root diska iz datoteka install.1 i install.2. Isto tako možete pronaći i fajlove network.dsk, pcmcia.dsk, rescue.dsk i sbootmgr.dsk disks.

3.2.5 Dupunski disk

Dopunski disk je potreban u slučaju ako se izvodi NFS instalacija ili instalacija na sistem koji ima PCMCIA uređaje. Dopunski diskovi su u rootdsks direktorijumu stabla distribucije. To su datoteke network.dsk i pcmcia.dsk. Novije distribucije imaju i fajlove rescue.dsk i sbootmgr.dsk. Disk za oporavak sistema (rescue disk) je mala root slika koja se pokreće na RAM disku veličine 4MB. Taj disk sadrži neke osnovne mrežne alate i vi editor za brzo uklanjanje problema na problematičnoj mašini. sbootmgr.dsk disk se koristi za butovanje drugih uređaja. Koristite ovaj disk kada vaš butabilni CD-ROM uređaj neće da butuje Slackware CD-ove. Bićete upitani o različitim stvarima da biste se butovali ili će vam se ponuditi neki drugi pogodniji način da premostite te probleme sa nezgodnim BIOS-om.

Root disk će vam reći kada treba da koristite dopunske diskove.

3.2.6 Pravljenje diskova

Kada ste izabrali boot disk sliku, potrebno je da je prenesete na disketu. Taj proces se pomalo razlikuje u zavisnosti koji se operativni sistem koristi. Ako imate pokernut Linux (ili neki drugi na Unix-u baziran OS) moraćete da koristite dd(1) komandu. Pretpostavimo da je bare.i vaša datoteka sa slikom, a flopi drajv da je /dev/fd0, komanda koja od bare.i slike pravi disk je:

% dd if=bare.i of=/dev/fd0

Ako koristite Microsoft OS, potrebno je da koristite RAWRITE.EXE program, koji se nalazi na stablu distribucije u istom direktorijumu kao i slike disketa. Ponovo pretpostavimo da je bare.i vaša slika diska, a flopi uređaj da je A:, otvorite DOS prompt i otkucajte sledeće:

C:\ rawrite a: bare.i

3.3 Particionisanje

Posle butovanja sa određenog medija, potrebno je da napravite particije na vašem hard disku. Particije hard diska su mesto gde će se sistem fajlova Linux-a smestiti i mesto gde će se Slackware istalirati. Preporučuje se kreiranje, kao minimum, dve particije; jedna za vaš root sistem fajlova (/) a druga za swap prostor.

Posle nego što se root disk učita, prikazaće se prompt za prijavljivanje (logovanje). Logujte se kao root (nema lozinke). U promtu školjke, pokrenite cfdisk(8) ili fdisk(8) komandu. Program cfdisk nudi više korisnički orjentisan (user-friendly) interfejs za razliku od regularnog fdisk programa, ali sa nešto manje mogućnosti. Ukratko ćemo objasniti fdisk program.

Počnite tako što za vaš hard disk pokrenete fdisk program. U Linux-u, hard diskovi nisu obeleženi slovima, već su prikazani preko datoteka. Prvi IDE hard disk (primarni master) je /dev/hda, primarni slejv je /dev/hdb, itd. SCSI diskovi prate sličnu šemu, ali u ovakoj formi: /dev/sdX. Potrebno ja da pokrenete fdisk komandu za vaš hard disk:

# fdisk /dev/hda

Kao i svi dobri Unix programi, komanda fdisk će da da jedan promt (mislili ste da ćete dobiti neki meni, jel tako?). Prvo što ćemo da uradimo je da vidimo naše tekuće particije. To ćemo uraditi ako otkucamo p u fdisk promptu:

Command (m for help): p

Ovako ćete dobiti sve vrste informacija o vašim tekućim paricijama. Dosta ljudi se odlučuje da na prazan disk instalira Linux, a to obavljaju tako što obrišu sve postojeće particije.

VEOMA JE VAŽNO DA SNIMITE SVE VAŽNE PODATKE PRE NEGO ŠTO UNIŠTITE PARTICIJE.

Ne postoji lak način za oporavak podataka iz obrisanih particija, tako da uvek odradite backup pre igranja sa particijama.

Ako pogledate u tabelu sa informacijama o particijama videćete broj particije, veličinu particije, i njen tip. Ima puno informacija, ali o tome za sada ne trebate da brinete. Idemo da obrišemo sve te particije na tom drajvu da bismo kreirali particije za Linux. Pokrenimo komandu d za brisanje particija:

Command (m for help): d
Partition number (1-4): 1

Ovaj proces treba da se ponovi za svaku particiju. Posle brisanja spremni smo da kreiramo Linux particije. Odlučili smo da kreiramo pariciju za root fajl sistem i swap particiju. Postoji rat argumentima koji se vodi o tome koja je Unix šema za particionisanja najbolja, tako da će vam mnogi korisnici neku preporučiti. Kao minimum treba da kreirate jednu particiju za / i jednu za swap. Vremenom ćete otkriti onaj metod koji vašim potrebama najviše odgovara.

Ja koristim dve osnovne šeme za particionisanje. Prva je za desktop. Tu pravim 4 particije: /, /home, /usr/local, i swap. Na taj način mogu da reinstaliram ili nadogradim celu instalaciju za / a da ne obrišem datoteke sa podacima koji su u /home ili moje kompajlirane aplikacije koje su u /usr/local. Za servere, često menjam /usr/local particiju sa /var particijom. Različiti serveri skladište informacije na tim particijama i na taj način ih odvajaju od / direktorijuma, čime se poboljšavaju neke performanse. Za sada, ostaćemo na samo dve particije: / and swap.

Sada ćemo da kreiramo paricije sa n komandom:

Command (m for help): n
Command action
   e   extended
   p   primary partition (1-4)
p
Partition number (1-4):1
First cylinder (0-1060, default 0):0
 Last cylinder or +size or +sizeM or +sizeK (0-1060, default 1060):+64M

Morete da budete sigurni da li da kreirate pirmarnu particiju. Prva particija će da bude naš swap particija, fdisk programu ćemo saopštiti da kreira primarnu particiju sa brojem 1. Počećemo od cilindra 0 a za krajnji cilindar otkucaćemo +64M. Na taj način swap pariticiji će biti veličine od 64 megabajta. (Veličina swap particije treba da zavisi od količine RAM memeorije koju imate. Postoji nepisano pravilo da veličina swap-a bude duplo veća od RAM memorije.) Posle toga definišemo primarnu particiju broj 2 počevši od prvog slobodnog cilindra pa do kraja drajva.

Command (m for help):n
Command action
   e   extended
   p   primary partition (1-4)
p
Partition number (1-4):2
First cylinder (124-1060, default 124):124
Last cylinder or +size or +sizeM or +sizeK (124-1060, default 1060):1060

Skoro smo gotovi. Potrebno je da promenimo tip prve particije u 82 (Linux swap). Pritisnite t dabiste promenili tip, odaberite prvu particiju, i pritisnite 82. Pre nego što zapišete promene na disk, pogledajte još jednom na vašu novu tabelu particija. Upotrebite p opciju u fdisk komandi, da se prikaže tabela particija. Ako je sve uredu, otkucajte w da se zapišu promene na disk i završi sa fdisk komandom.

3.4 Program `setup`

Kada ste kreirali particije, sve je spremno za instalaciju Slackware-a. Naredni korak u instalacionom procesu je pokretanje setup(8) programa. Da biste to i uradili, jednostavno otkucajte setup u promptu školjke. Komanda setup je bazirana na sistemu menija koji omogućava izbor paketa i konfigurisanje vašeg sistema.

Setup proces se odvija ovako: Prelazite kroz sve opcije setup programa, redosledom kakav je u meniju. (Naravno, slobodno možete da primenite i neki drugi redosled, ali su zato male šanse da sve bude dobro.) Stavke u meniju se izabiraju upoterebom strelica za gore i dole na tastaturi, a izbor “Okay” i “Cancel” dugmeta se vrši strelicama za levo i desno. Alternativno, svaka opcije ima odgovarajuće taster, koji odgovara osvetljenom slovu u imenu opcije. Opcije koje mogu da se biraju (obeležene sa [X]) se uključuju pomoću razmaknice.

Naravno, sve je ovo objašnjeno u “help” odeljku setup komande.

3.4.1 HELP

Ako je ovo prvi put da instalirate Slackware, možda ćete pogledati na ekran pomoći. On će vam dati opis svakog dela setup komande (nešto smo i sami napisali, ali ne sa toliko angažovanja) i instrukcije za navigaciju kroz ostatak instaliranja.

3.4.2 KEYMAP

Ako vam je potrebana nekakav drugi raspored tastature (keymap) od “qwerty” rasporeda koji se koristi u Sjedinjenim Državama, nastavite sa ovim odeljkom. U njemu ćete naći jedan broj alternativnih rasporeda.

3.4.3 ADDSWAP

Ako ste kreirali swap particiju (vratite se na Section 3.3), ovaj odeljak vam daje mogućnost da taj swap i omogućite. Swap particija će se automatski detektovati, a vi ćete je selektovati, formirati i omogućiti.

3.4.4 TARGET

Odeljak target (cilj) je mesto gde se vaše druge (ne-swap) particije formatirane i mapirane sa tačkama montiranja sistema fajlova. Lista particija na vašem hard disku će da se prikaže. Za svaku pariticiju, imaćete mogućnost da li da je formatirate ili ne. U zavisnosti koji ste kernel koristili, možete se odlučiti između reiserfs (podrazumevano), ext3, ext2, jfs, i xfs. Većina ljudi koristi ili reiserfs ili ext3. U skorijoj budućnosti možda ćemo videti podršku za reiserfs4 .

Prva opcija u ovom odeljku je izbor paricije na kojoj želite da instalirate vaš root (/) sistem fajlova. Posle toga ste u mogućnosti da mapirate ostale particije sa sistemom fajlova kojeg ste izabrali. (Na primer, možda želite da treća particija, recimo /dev/hda3, bude namenjena za vaš početni (home) direktorijum. Ovo je samo jedan primer; mapirajte particije prema vašim zahtevima.)

3.4.5 SOURCE

Odeljak source (izvor) se odnosi na izbor medija sa koga nameravate da instalirate Slackware. Trenutno ima četiri izvora sa kojih možete izvršiti instalaciju. To su: CD-ROM, hard disk particija, NFS ili već montirani direktorijum.

CD-ROM odeljak omogućava instaliranje sa CD-ROM-a. Ponudiće vam se opcija za skeniranje prisustva CD-ROM drajva ili za izbor iz liste. Budite sigurni da vam se Slackware CD nalazi u uređaju pre nego što počne skeniranje.

NFS odeljak se odnosi na instalaciju na mreži i o mrežnim informacijama vašeg NFS servera. NFS server mora da bude unapred podešen. Takođe imajte na umu da ne možete da koristite imena hostova, već morate da koristite IP adrese i za mašinu na koju trebate da instalirate sistem i za NFS server (ne postoji razrešivač /resolver/ imena na setup disku). Normalno, morate da koristite network.dsk disketu da bi postojala podrška za mrežni kontroler.

Već montirani direktorijumi nudi najviše fleskibilnosti. Taj metod možete da koristite za instalaciju sa stvari kakve su na primer: Jazz diskovi, NFS montiranja preko PLIP-a, ili FAT sistem fajlova. Pre pokretanja setup-a montirajte datotečni sistem na lokaciju koju ste izabrali, i posle koristite tu lokaciju.

3.4.6 SELECT

Opcija select omogućava izbor serije softvera koju želite da instalirate. Te serije su objašnjene u Section 3.2.1. Imajte na umu da morate da instalirate A seriju da biste imali funkcionalni bazni sistem. Sve ostale serije su opcione.

3.4.7 INSTALL

Pretpostavimo da ste prošli kroz “target”, “source”, i “select” opcije. Opcija install vam omogućava da izaberete pakete iz serija koje ste izabrali. Ako to niste uradili bićete upitani da se vratite natrag, da kompletirate ostale sekcije setup programa. Ova opcija vam omogućava izbor između šest različitih metoda za instaliranje: full, newbie, menu, expert, custom i tag path.

Izborom opcije full instaliraće se svaki paket sa svih serija softvera koje ste izabrali u “select” odeljku. Dalje ne morate ništa da odgovarate. Ovo je najlakši instalacioni metod, pošto ne morate da pravite nikakve odluke o tome šta treba da instalirate. Naravno, izborom ove opcije treba vam dosta prostora na hard disku.

Sledeća opcija je newbie. Ovom opcijom se instaliraju svi potrebni paketi iz izabranih serija. Za ostale pakete, javi će se prompt kod koga možete da izaberete “Yes”, “No” ili “Skip”. Izbor Yes ili No je očigledan, dok će izbor Skip (preskoči) odvesti na sledeću seriju softvera. Pored toga videćete opis i potreban prostor za svaki paket, što će vam pomoći u odluci da li vam je dati paket zaista potreban. Preporučujemo izbor te opcije za nove korisnike, što će osigurati da ću svi potrebni paketi biti instalirani. Ipak, ova opcija je malo sporija zbog postavljanja pitanja.

Menu opcija je brža i više naprednija od newbie opcije. Za svaku seriju se prikazuje meni, iz koga se mogu selektovati svi nepotrebni paketi koji se nameravaju instalirati. Potrebni paketi se ne prikazuju u tom meniju.

Za malo naprednije korisnike, postoji i expert opcija. Ovom opcijom imate potpunu kontrolu nad paketima koje nameravate da instalirate. Možete da deselektujete pakete koji vam apsolutno nisu potrebni, i na taj način da imate prilagođen sistem. Na drugu stranu, imate potpunu kontrolu nad onim što treba da bude na vašem sistemu. Jednostavo izaberite pakete iz svake serije koje želite da instalirate. To nije preporučljivo za nove korisnike.

Opcije custom i tag path su isto tako za napredne korisnike. Preko ovih opcija možete da vršite instalaciju koja je bazirana na ličnim tag datotekama koje ste vi kreirali u stablu distribucije. Ovo je korisno kad treba brzo da se vrši instalacija na veliki broj mašina. Za više informacija o korišćenju tag datoteka, pogledajte Section 18.4.

Posle izbora metoda instalacije, jedna od nekoliko stvari će da se dogodi. Ako ste selektovali pun meni, ekran sa menijem će da se pojavi, dozvoljavajući vam da selektujte pakete za instaliranje. Ako ste sve selektovali, paketi ću odmah početi da se instaliraju. Ako ste selektovali newbie, paketi će biti instalirani tek kada bude i jedan opcioni paket spreman.

Imajte na umu da je moguće premašiti slobodan prostor na disku dok instalirate. Ako ste selektovali previše paketa, a da za njih nema mesta, imaćete problema. Najbezbedniji način je da selektujete nešto sofvtera i da ih dodate kasnije, kada se ukaže potreba. To se lako radi kada se koristi Slackware-ov alat za menadžmet sa paketima. Za te informacije, pogledajte Chapter 18.

3.4.8 CONFIGURE

Sada pošto su paketi instalirani odeljak vezan za konfigurisanje vam omogućava osnovno konfigurisanje sistema. Ono što ćete videti dosta zavisi i od softvera koji ste instalirali. Ipak, ćete uvek videti sledeće:

3.4.8.1 Izbor kernela

Ovde ćete biti upitani da izaberete kernel koji želite da instalirate. Možete da instalirate kernel sa boot diska koji koristite, sa Slackware CR-ROM-a, ili sa druge diskete koju ste već ranije pripremili. Ili možete to da presekočite, i u tom slučaju će se instalirati podrazumevani kerenel.

3.4.8.2 Pravljenje boot diska

Pravljenje boot diska za kasniju upotrebu je verovatno dobra ideja. Imaćete opciju za formatiranje diskete, a kasnije i za kreiranje jednog ili dva tipa boot diskova. Prvi tip je opcija simple, jednostavno upisuje kernel na disketu. Više fleksibilna (i veoma preporučljiva) je lilo opcija, koja će, naravno, kreirati LILO boot disk. Pogledajte LILO u Section 7.1 za više informacija. Naravno da možete jednostavno izaberati opciju continue, u tom slučaju se neće napraviti boot disk.

3.4.8.3 Modem

Bićete upitani za informacije o modemu. Morate da odgovorite prilično deteljno na to kakav modem imate i na kome je serijskom portu.

Naredne podsekcije u konfigurisanju se možda neće pojaviti, u zavisnosti da li ste ili ne instalirali odgovarajuće pakete.

3.4.8.4 Vremenka zona

Ovo je stvarno jednostavno: bićete upitani u kojoj se vremenskoj zoni nalazite. Ako radite po Zulu vremenu, stvarno nam je žao. Veoma dugačka lista u abecednom poretku pretstavlja vrmenske zone.

3.4.8.5 Miš

U ovom pododeljku ćete jednostavno biti upitani o vrsti miša kojeg imate, i da li želite da u toku butovanja bude omogućen gpm(8), koji omogućava da miš radi i u konzoli.

3.4.8.6 Hardverski sat

Ovde ćete biti upitani da li da se sat računara podesi na Universal Time Coordinated (UTC ili GMT). Kod većine PC-a to nije slučaj, tako da ćete odgovoriti sa ne.

3.4.8.7 Font

Ovde možete da izaberete font iz odgovarajuće liste konzolnih fontova.

3.4.8.8 LILO

Ovde ste upitani za instalaciju LILO-a ( LInux LOader; za više informacija pogledajte Section 7.1 ).

Ako Slackware treba da bude jedini operativni sistem na vašem računaru, opcija simple će biti dobar izbor. Ako treba da se kroristi dualno startovanje, opcija expert je bolji izbor. Za više informnacija o dualnom startovanju pogledajte Section 7.3. Treća opcija, do not install, se ne preporučuje ukoliko znate šta radite i imate dobar razlog da ne istalirate LILO. Ako ste izabrali expert instaliranje, imaćete mogućnost da izaberete gde da stavite LILO. Možete ga smestiti u MBR (Master Boot Record) vašeg diska, u super blok root particije, ili na disketu.

3.4.8.9 Mreža

Podsekcija vezana za mrežu je u stvari netconfig komanda. Za više informacija pogledajte Section 5.1.

3.4.8.10 X Window menadžer

Ova podsekcija vam daje mogućnost izbora podrazumevanog window menadžera za X. Za detaljnije informacije o X i windows menadžerima pogledajte Chapter 6.

Nebitno koje ste pakte instalirali, zadnja stvar koju morate da konfigurišete je root lozinka. Iz bezbednosnih razloga, to bi bio dobar izbor; mada, kao i za skoro ostale stvari u Slackware-u, na vama je odluka.

Chapter 4 Konfiguracija sistema

Pre nego što budete u mogućnosti da vršite konfiguraciju složenijih delova vašeg sistema, ne bi bila loša ideja da naučite kako je sistem organizovan i koje se komande mogu koristiti za pretragu nad datotekama i programima. Isto je tako dobro znati kako se vrši kompajliranje kernela tako da on odgovara vašim potrebama. Ovo poglavlje će vas upoznati sa organizacijom sistema i njegovim konfiguracionim datotekama. Posle toga ide se dalje ka složenijim aspektima u konfiguraciji sistema.

4.1 Opšti pregled sistema

Bitno je da razumete kako Linux sistem objedinjuje svoje komponente, da biste kasnije prešli na dublje razumevanje raznih aspekata u konfigurisanju. Linux sistem se značajno razlikuje od DOS-a, Windows-a, ili Macintosh sistema (izuzetak je Unix baziran Mac OS X sistem). Pored toga ovi odeljeci će vas upoznati sa suštinom kako da lako konfigurišete sistem prema vašim potrebama.

4.1.1 Pregled sistema fajlova

Prva uočljiva razlika između Slackware Linux-a i DOS odnosno Windows sistema je sistem fajlova. Kao prvo, mi ne koristimo slova za označavanje različitih particija. Pod Linux-om, postoji samo jedan glavni direktorijum. Možete ga poistovetiti sa C: drajvom u DOS-u. Svaka particija vašeg sistema je montirana na taj glavni direktorijum. To je neka vrsta uvek proširivog hard diska.

Glavni direktorijum zvaćemo root (korenski) direktorijum, a on je obeležen kao kosa crta ili slash (/). Ovaj koncept možda izgleda čudno, ali stvarno olakšava život u onim slučajevima kada je potrebno dodati još prostora. Na primer, recimo da smo popunili drajv na kome se nalazi /home direktorijum. Većina ljudi u toku instalacije Slackware-a ostavlja veliki root drajv. Pošto se particija može montirati na bilo koji direktorijum, jednostavno možete da odete u prodavnicu, izaberete novi hard disk i montirate ga kao /home. Na ovaj način dobićete više prostora na vašem sistemu, bez potrebe da radite razna kopiranja.

Dole ćete naći opis Slackware direktorijuma najvišeg nivoa.

bin: Esencijalni korisnički programi se nalaze ovde. Oni predstavljaju minimum programa koji su potrebni korisniku da bi koristio sistem. Stvari kao školjka i komande sistema fajlova (ls, cp, itd.) se nalaze tu. Direktorijum /bin obično ostaje nepromenjen posle instalacije. Ako se i promeni to su uglavnom nadogradnje paketa.
boot: Fajlovi koji se koriste od strane Linux Loader-a (LILO). Taj direktorijum se obično malo menja posle instalacije sistema. Kernel se tu nalazi od Slackware 8.1. U ranijim izdanjima Slackware-a, kerenel se jednostavno nalazio u / direktorijumu, ali sadašnja je praksa da se kernel i njemu pripadajući fajlovi tu stavljaju radi pojednostavljivanja dualnog startovanja.
dev: Sve se u Linux-u tretira kao fajl, čak i hardverski uređaji kao što su serijski portovi, hard diskovi, i skeneri. Da bi se moglo pristupiti tim uređajima, specijalni fajl zvani čvor uređaja (device node) mora da postoji. Svi čvorovi uređaja se nalaze u /dev direktorijumu. Uverićete se da to važi za mnoge na Unix-olike operativne sisteme.
etc: Ovaj direktorijim sadrži konfiguracione fajlove. Sve od X Window konfiguracionih fajlova pa do skripti za pokretanje. Sistemski administrator se povremeno druži sa ovim direkotrijumom .
home: Linux je višekorisnički operativni sistem. Svaki korisnik na sistemu ima svoj nalog i jedinstveni direktorijum za lične fajlove. Taj direktorijum se zove korisnički ili početni (home) direktorijum. Direktorijum /home je podrazumevana lokacija za smeštanje direktorijuma korisnika.
lib: Sistemske biblioteke koje su potrebne za bazičene operacije sistema se nelaze ovde. C bublioteke, dinamički loader, ncurses biblioteka, i moduli kernela pored ostalih stvari se isto ovde nalaze.
mnt: Ovaj direktorijum sadrži privremene tačke montiranje za hard diskove ili promenjive uređaje. Tu se mogu naći tačke montiranja za vaš CD-ROM ili floppy drajv.
opt: Opcioni softrerski paketi. Ideja na kojoj se zasniva koncept /opt direktorijuma leži u tome da se svaki paket softvera instalira u /opt/software-package, i na taj način se pojednostavljuje kasnije deinstaliranje. Slackware distribuira neke stvari u /opt direktorijum (kao što je KDE u /opt/kde), ali i vi ste slobodni da sami dodate ono što želite u taj direktorijum.
proc: Ovo je jedinstveni direktorijum. On nije stvarno sastavni deo sistema fajlova, već je virtualni fajl sistem koji omogućava pristup informacijama kernela. Razne inforamacije koje kernel želi da vi znate se saopštavaju preko fajlova u /proc direktorijumu. Isto tako i sami možete da šaljete informacije kernelu preko nekog od tih fajlova. Pokušajte cat /proc/cpuinfo.
root: Administartor sistema još se zove i root sistema. root-ov početni direktorijum se nalazi na lokaciji /root umesto u /home/root. Razlog za to je jednostavan. Šta ako /home i / nisu na istim particijama i ako se /home ne može montirati? root normalno može da se loguje i da popravi problem. Ako je fajl sistem koji sadrži njegov početni direktorijum oštećen, biće otežano logovanje.
sbin: Esecijalni programi koje pokreće root i koji se izvršavaju u toku butovanja se čuvaju ovde. Obični korisnici ne pokreću programe u tom direktorijumu.
tmp: Privremena lokacija za skladištenje. Svi korisnici imaju pristup kako i za čitanje i pisanje u tom direktorijumu.
usr: Ovo je veliki direktorijum u Linux sistemu. Skoro sve ostalo se nalazi ovde, programi, dokumentacija, izvorni kod kernela i X Windows sistem. Ovo je direktorijum u koji će se najverovatnije instalirati programi.
var: Dnevnik (log) fajlovi sistema, keš podaci i fajlovi zaključavanja programa se ovde čuvaju. Ovaj direktorijum je za često menjanje podataka.

Sada treba da imate dobar osećaj da znate šta se nalazi u kom direktorijmu. Za više informacija o pregledu fajl sistema pogledajte hier(7) man starnu. Sledeći odeljak će vam pomoći u potrazi za određenim datotekama, tako da ne morate to da radite ručno.

4.1.2 Traženje datoteka

Sada znate šta svaki glavni direktorijum sadrži, ali to vam doista ne pomaže u pretrazi. Mislim, trebali biste da pretražujete direktorijume na efikasniji način. Postoje četiri glavna načina za pretraživanje fajlova u Slackware-u.

4.1.2.1 `which`

Prvi način je korišćenje which(1) komande. which se obično koristi za brzo lociranje programa. Ona jednostavno pretražuje vaš PATH i vraća prvu instancu i njoj odgovarajuću putanju direktorijuma. Evo primera:

%  which bash
/bin/bash

Ovde vidite da se komanda bash nalazi u /bin direktorijumu. Ovo je veoma ograničena komanda pošto pretražuje samo vaš PATH.

4.1.2.2 `whereis`

whereis(1) komanda radi slično kao i which komanda, ali ona pretražuje i man strane i izvorne fajlove. A whereis koja traži bash bi vratila ovo:

%  whereis bash
bash: /bin/bash /usr/bin/bash /usr/man/man1/bash.1.gz

Ova komanda ne samo da govori gde se nalazi dati program, već i pokazuje gde se nalazi odgovarajuća dokumentacija. Još uvek je ova komanda ograničena. Šta ako hoćete da pronađete određeni konfiguracioni fajl? Komande which ili whereis vam neće pomoći.

4.1.2.3 `find`

find(1) komanda omogućava pretragu nad fajl sistemom korišćenjem bogate kolekcije izraza za pretragu. Korisnici mogu da specifiraju pretragu datoteka u odnosu na džokere, opseg vremena modifikacije ili kreiranja ili u odnosu na neke druge napredne osobine. Na primer, da bi se pretraživala podrazumevana xinitrc datoteka na sistemu, treba zadati sledeću komandu:

%  find / -name xinitrc
/var/X11R6/lib/xinit/xinitrc

Izvršavanje komande find traje prilično, pošto se prolazi od korena stabla direktorijuma. A ako se ta komanda pokrene pod ovašćenjima običnog korisnika, pojaviće se poruke o greškama zabranjenog pristupa ka diretorijumima koje samo root korisnik može da gleda. Ipak će find komanda pronaći našu datoteku, što je sasvim u redu. Ali bi valjalo to biti malo brže...

4.1.2.4 `slocate`

Komanda slocate(1) pretražuje čitav datotečni sistem, baš kao što to radi find komanda, ali se ne pretražuje neposredno aktuelni datotečni sistem već odgovarajuća baza podataka. Baza podataka je podešna tako da se automatski ažurira svako jutro, tako da imate donekle svež listing datoteka na vašem sistemu. Možete ručno da pokrenete updatedb(1) da ažurirate slocate bazu podataka (pre pokretanja komande updatedb morate biti root korisnik. Evo primera slocate komande u akciji:

%  slocate xinitrc   # ne moramo biti root
/var/X11R6/lib/xinit/xinitrc
/var/X11R6/lib/xinit/xinitrc.fvwm2
/var/X11R6/lib/xinit/xinitrc.openwin
/var/X11R6/lib/xinit/xinitrc.twm

Dobićete više nego što ste tražili, i isto tako dosta brzo. Sa tim komandama, bićete u stanju da pronađete ono što ste nameravali na vašem Linux sistemu.

4.1.3 Direktorijum `/etc/rc.d`

Fajlovi za inicijalizaciju sistema se nalaze u /etc/rc.d direkotrijumu. Slackware koristi BSD stil za svoje inicijalne datoteke. Ova BSD šema, za razliku od System V init skripti, teža je za konfigurisanje ukoliko se ne koriste programi dizajnirani za tu namenu. Kod BSD init skripti, svakom runlevel-u odgovara jedan rc fajl. U System V šemi, svaki runlevel ima vlasititi direktorijum koji sadrži brojne init skripte. Na taj način imamo organizovanu strukturu koja se lako održava.

Postoji nekoliko kategorija fajlova za inicijalizaciju. To su fajlovi za podizanje sistema, runlevel-i, fajlovi za pokretanje mreže, i fajlovi koji obezbeđuju System V kompatibilnost. Po tradiciji, nabacaćemo sve ostalo u neku drugu kategoriju.

4.1.3.1 Podizanje sistema

Prvi program na Slackware-u koji se pokreće, ako se izuzme Linux kernel, je init(8). Ovaj program čita /etc/inittab(5) fajl da vidi kako da pokrene sistem. Pokreće skript /etc/rc.d/rc.S da pripremi sistem pre nego što ode u izabran runlevel. Datoteka rc.S omogućava virualnu memoriju, montira fajl sistem, čisti određene log direktorijume, inicira Plug and Play uređaje, učitava module kernela, konfiguriše PCMCIA uređaje, podešava serijske portove i pokreće System V init skriptove (ako ih pronađe). Očigledno, rc.S skript ima puno toga da odradi, ali ima nešto skripti u /etc/rc.d direktorijumu koje rc.S poziva da mu pomognu da obavi posao:

rc.S: Ovo je aktuelni skript za iniciranje sistema.
rc.modules: Učitava module kernela. Stvari kao što su mrežna kartica, PPP podrška i druge stvari se ovde učitavaju. Ako ovaj skript pronađe rc.netdevice, takođe će ga pokrenuti.
rc.pcmcia: Isprobava konfiguracije za sve PCMCIA uređaje koji su možda na vašem sistemu. Ovo je najkorisnije za korisnike laptop računara koji verovatno imaju PCMCIA modeme, odnosno mrežne karte.
rc.serial: Konfiguriše vaš serijski port pokretanjem odgovarajuće setserial komande.
rc.sysvinit: Traži System V init skripte namenjene odgovarajućem runlevel-u i pokreće ih. O tome je detaljnije diskutovano u narednom odeljku.

4.1.3.2 Skripte za iniciranje runlevel-a

Kada je inicijalizacija sistema završena, init prelazi na runlevel inicijalizaciju. Runlevel opisuje stanje u kojem će se vaša mašina naći. Zvuči izlišno? Dakle, runlevel govori init-u da li sistem da prihvati višekorisničko prijavljivanje ili samo jednog korisnika, da li ili ne želite mrežne servise ili ćete koristiti X Window sistem ili agetty(8) da rukuje prijavljivanjima. Dole navedene datoteke definišu različite runlevel-e na Slackware Linux-u.

rc.0: Zaustavljanje sistema (runlevel 0). Podrazumevano, to je link ka rc.6 datoteci.
rc.4: Višekorisničko pokretanje (runlevel 4), ali u X11 sa KDM, GDM, odnosno XDM kao login menadžerom.
rc.6: Restartovanje sistema (runlevel 6).
rc.K: Pokretanje u modu jednog korisnika (runlevel 1).
rc.M: Višekorisnički mod (runlevel-i 2 i 3), ali sa standardnom, tekstualno baziranom, logovanju. Ovo je podrazumevani runlevel u Slackware-u.

4.1.3.3 Inicijalizacije mreže

Runleveli 2, 3 i 4 pokreću mrežne servise. Sledeći fajlovi su odgovorni za inicijalizaciju mreže:

rc.inet1: Kreiran netconfig komandom, ovaj fajl je odgovoran za konfigurisanje aktuelnog mrežnog inerfejsa.
rc.inet2: Pokreće se posle rc.inet1 a startuje osnovne mrežne servise.
rc.atalk: Pokreće AppleTalk servis.
rc.httpd: Pokreće Apache web server. Kao i nekoliko drugih rc skriptova, ovaj skript se može koristiti za stopiranje i ponovno startovanje datog servisa. rc.httpd uzima argumenat za stopiranje, startovanje, odnosno restart.
rc.news: Pokreće news server.

4.1.3.4 System V kompatibilnost

System V init kompatibilnost je uvedena u 7.0 verziji Slackware-a. Mnoge druge Linux distribucije koriste ovaj stil umesto BSD stila. Ukratko, svakom runlevel-u je dodeljen poddirektorijum za odgovarajuće init skripte, za razliku od BSD stila gde ima po jedan skript za svaki runlevel.

rc.sysvinit skipt će da pretražuje /etc/rc.d direktorijum da bi se uverio da li postoje System V init skriptovi i ukoliko su prisutni da ih pokrene u odgovarajućem runlevelu. Ovo može biti od koristi za neke komercijalne softverske pakete koji ga koriste.

4.1.3.5 Ostali fajlovi

Skripte koje su izlistane dole su ostali skripte za inicijalizaciju. Njih uglavnom pokreću neke od onih glavnih skripti koje su malopre opisane. Sve što je potrebno da uradite je da uredite njihov sadržaj.

rc.gpm: Pokreće servis za miša, generalne namene. Dozvoljava da kopirate i prenosite mišem u Linux konzoli. Ponekad, gpm može da pravi probleme kada je pokrenut X windows. Ukoliko iskusite takve probleme sa mišom pod X okruženjem, pokušajte da stopirate gpm server.
rc.font: Učitava vaš izabrani font namenjen za konzolu.
rc.local: Sadrži sve specifične skripte vašeg sistema. Ova datoteka je prazna posle sveže instalacije i namenjena je za lokalno administriranje. Ovaj skript se pokreće na kraju, posle svih ostalih skirpti koji treba da se izvše.

Da biste omogućili skriptu, sve što je potrebno je da dodate dozvolu za izvršavanje sa chmod komandom. Da biste onemogućili skriptu, uklonite dozvolu za izvršavanje sa date datoteke. Za više informacija o chmod komandi, pogledajte Section 9.2.

4.2 Izbor kernela

Kernel je deo operativnog sistema koji omogućava pristup hardveru, koji vrši kontrolu procesa i sveobuhvatnu kontrolu sistema. U kernelu se nalazi podrška za vaš harver, tako da je izbor pravog kernela za vaš sistem važan korak.

Slackware nudi više nego tuce prekompajliranih krenela koje možete da izaberete. Svaki od njih uključuje set standardnih i specifičnih drajvera. Bilo da koristite jedan od prekompajliranih kernela ili da gradite kernel iz izvornog koda, vodite računa da li vaš krenel podržava hardver koji imate.

4.2.1 Direktorijum `/kernels` na Slackware CD-ROM-u

Prekompajlirani Slackware kerneli se nalaze u /kernels direkotirijumu Slackware CD-ROM-a ili na FTP sajtu u glavnom Slackware direktorijumu. Dostupni kerneli se menjaju kako izlaze nova izdanja, tako da je dokumentacija koja se nalazi u tom direktorijumu adekvatan i merodavan izvor informacija. /kernels direktorijum ima poddirektorijume za svaki postojeći kernel. Ti podirektorijumi imaju isto ime kao i njihovi propratni boot diskovi. U svakom poddirektorijumu ćete naći sledeće datoteke:

Fajl	Svrha
`System.map`	Sistemska map datoteka za taj kernel
`bzImage`	Aktuelni kernel (image)
`config`	Konfiguracioni fajl za taj kernel

Da biste koristili kernel, kopirajte System.map i config datoteke u vaš /boot direktorijum, a kernel image kopirajte i preimenujte kao /boot/vmlinuz fajl. Pokrenite /sbin/lilo(8) da instalirate LILO za novi kernel, i na kraju restartujte sistem. To je sve što se tiče instaliranja novog kernela.

Kerneli čije se ime završava sa .i su IDE kerneli. Oni ne sadrže SCSI podršku. Kerneli čije se ime završava sa .s su SCSI kerneli. Oni sadrže obe podrške, IDE podršku kao u .i kerneli, plus SCSI podršku.

4.2.2 Kompajliranje kernela iz izvornog koda

Pitanje “Da li treba da kompajliram krenel za moj sistem?” često postavljaju novi korisnici. Krajnji odgovor je možda. Postoji nekoliko situacija kada se pribegava kompajliranju kernela prema vlastitim potrebama. Većina korisnika koristi prekompajliran kernel sa učitljivim modulima da bi dobili potpun operativan sistem. Možda želite da kompajlirate kernel pošto vršite nadogradnju sa jedne verzije na drugu koja trenutno nije poržana od strane Slackware-a, ili želite da zakrpite izvorni kod kernela da biste omogućili da specijalna hardverska komponeneta proradi, jer nema podršku u kernelu koji je došao. Takođe, mnogi korisnici su primetili da je kernel kompajliran po vlastitim potrebama brži. I za vas će možda biti korisno da kompajlirate kernel sa optimizacijama za specifični procesor na vašoj mašini.

Izgradnja kernela i nije tako teška. Prvi korak je da vidite da li je izvorni kod kernela instaliran. Uverite se da su instalirani svi paketi iz K serije u toku instaliranja sistema. Isto tako osigurajte se da su instalirani paketi iz D serije, posebno C kompajler, GNU make, i GNU binutils. Uopšteno, dobra je ideja da ste instalirali sve pakete iz D serije ako kasnije planirate bilo kakvu vrstu razvoja programa. Isto tako možete da preuzmete poslednji izvorni kod kernela sa http://www.kernel.org/mirrors.

4.2.2.1 Kompajliranje Linux kernela verzije 2.4.x

% su -
Password:
# cd /usr/src/linux

Prvi korak je da dovedete kod kernela u osnovno stanje (base state). Unećete sledeću komandu da to odradi (možete ako želite da napravite kopiju